Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Kako sami sebi da se sklonite sa puta?

Na početku želim odmah da disklajmerujem! Inspiraciju za ovu temu dobio sam na sličnoimenom predvanju legendarnog Lazara Džamića koji je dobra dva sata pričao o životnim izborima, o narativu u kom biramo da živimo, šta su prednosti i mane života u Londonu i Beogradu i još mnogo fantastičnih primera koji su mi uštedeli minimum 2 godine života.

Tema o kojoj ću ovde pisati, a tiče se svih nas iz kreativne industrije, a u isto vreme naših trenutnih i potencijalnih klijenata, jednostavno nije dovoljno obrađena. Bar ne javno.

Kako sami sebi da se sklonite sa puta u radu sa kreativnom agencijom?

Mi koji se bavimo pružanjem kreativnih usluga iz oblasti dizajna, kreiranja marketing kampanja, copywriting-om ili content marketingom, često se nađemo u ratnoj zoni klijent-agencija. Okej možda “ratna zona” nije politički korektan izraz ali svi smo bar jednom plakali u jastuk zbog ovog ili onog projekta.

Da li ovo govori da smo slabići ili da je klijent devetoglava aždaja kako je to Futro opisao u svom romanu “Devet”? 

Pa, mislim da ne! Hajde malo drugačije da postavimo stvari.

Hajde da kažemo da je ovo najvećim delom do kvaliteta komunikacije i zauzimanja stava, a za ovo je potrebno mnogo znanja i iskustva.

Pitanje u naslovu iznad je upućeno našim klijentima ali sam siguran da ćemo mi, kreativci, dobiti odgovore na pitanja koja nas često muče.

Klijent je uvek u pravu?

Jeste, kada definiše ciljeve kampanje. Na agenciji je, ukoliko prihvati posao, da napravi plan kako ostvariti te ciljeve u skladu sa politikom brenda koji zastupa. 

Kada dolazi do problema?

Kada klijent počne da se meša u sve, a to izgleda otprilike ovako:

“Poštovani

Pogledao sam tri rešenja koja ste mi poslali, prva dva mi se ne dopadaju, treći može da prođe. Ali mnogo bi bilo lepše kada bi naslov bio vertikalno postavljen i ona druga linja teksta mi se ne dopada, izbacite je, a logo povećajte.

Vaš klijent”

Nisam fan rečenica “Uz svo dužno poštovanje” ali da, uz svo dužno poštovanje cilj kampanje na kojoj zajedno radimo nije da se vama baš sve svidi. Mi ovu kampanju pravimo za vašu ciljnu grupu i ona treba njima da se dopadne i usmeri ih ka cilju koji smo zajedno definisali na početku. 

Sa druge strane paralelnog univerzuma klijent odlazi u autoservis da dijagnostikuje buku koju je primetio tokom vožnje. Automehaničar mu kaže da je otišao nosač motora i da to mora da se zameni. Klijent odgovara, da razumem vas, ali nemojte da menjate nosač motora. Popravite mi dihtung gume na vratima i onda se buka više neće čuti.

Da li je ovo moguć scenario? Možda, ali u nekom paralelnom univerzumu. 

O čemu se ovde zapravo radi?

Poverenje - neophodan sastojak za uspešnu saradnju!

Zašto se ti isti klijenti ne mešaju u terapiju koju im doktor prepiše? Zašto ne sugerišu električaru kako da razvede struju u stanu? Da ne nastavljam dalje, jasno je na šta ciljam. 

Zato što posledice mogu bit kobne i ne, ne želim da navodim primere.

Naglasite klijentu da posledice mešanja u kampanju nekada mogu biti kobne, srećom samo po njegov novčanik. 

Ne volim da generalizujem stvari, ali poverenje u polovinu marketing agencija je upitno. Puno razmišljam zašto i evo do čega sam došao…

Iz ugla većine klijenata posao koji mi radimo izgleda kao scena iz Mad Man-a gde gomila kreativaca pije viski i ispaljuje ideje.

Čak sam se i ja primio na tu priču i dobrim delom ušao u svet marketinga zbog toga.

Brzo sam shvatio da kreiranje marketing kampanje zahteva mnogo analitičkog, dosadnog rada. Određivanje primarne i sekundarne ciljne grupe i kreiranje avatra, osmišljavanje prodajnog levka, kreiranje sadržaja i još bitnije adresiranje sumnje.

Klijenti često nisu svesni da baš ona druga linija teksta je adresiranje sumnje od koje dosta zavisi uspeh cele kampanje. Klijent na prvu loptu taj sadržaj ne posmatra kroz prizmu idelanog kupca, već gleda kao prezentaciju svog biznisa i prirodno je što želi da se njemu to dopadne.

Šta raditi u ovakvoj situaciji?

Budite parlamentarni, razgovarajte sa klijentom otvoreno. Pokušajte da razumete njegov ugao gledanja, a ego ostavite kod kuće. Ukoliko, ipak, uvidite da pravac nije dobar po kampanju branite stav, argumentovano.

Na kraju vam uvek ostaje da odigrate na kartu “Ok, možemo da probamo na taj način, ali ne možemo da preuzmemo odgovornost za uspeh kampanje.

Postoji i treća strana medalje

Na moju veliku nesreću, a na sreću prihoda naše male agencije, imao sam priliku da radim sa najtežim klijentom na svetu. Danas imam priliku da radim sa najboljim klijentom na svetu, i znate šta?

To je isti klijent.

Nakon 3-4 godine borbe prsa u prsa naučili smo kako da prihvatimo i iznesemo loš fidbek, kako da se izborimo sa sopstvenim egom, kako da izgradimo poverenje.

Kako da se sami sebi sklonimo sa puta.

Naučili smo kako da hendlujemo teške saradnike i ostanemo fokusirani na rezultat i zdrav međuljudski odnos. Sada to više nije odnos klijent-agencija, to je više partnerski odnos u koji je uložno mnogo rada, odricanja i piva.

Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments